Raspisuje se poziv pobedničkog kova svi neznani junaci započnite spor protiv smutnje odmetničkih snova tuda demon vreba, zlosmradija kov. Imamo pehar koji smelost toči osvetljenje uspavane noći i čuvane poslanice, procvetale radosnice. Imamo krinove, ojačanje duha vojsku koja brani izoštrenog sluha osvežene ruže rosom iskupljenja velelepnu gardu jakoga strpljenja. Pristav bajoneta suprotne obale krvoločni puk gladan je osvete siroti razum kada zloće ostave prazninom je bogat, sreće je uklete. U tog se ne gleda, ni u prsa bije to leden je dah sa palube davnina neverničko gnezdo u srcu da svije rešena je namera paklenih dubina. K'o ugašena zvezda s vetrom se bori i napade zamišlja, nebolike duše sa prahom bi da spoji, promisao ljubavi o odbrani promišlja U grudima tesno, frontovi rumene razrušite osvećeno-kažu ružne sene vrlinsko korenje da izgubi plod, ugasite svetla-naređuje vod Sloboda je svetlo koje se ne gasi ograđeni izvor izobilno teče opkoljenu dušu vrbuju zloglasi kandilo joj gori, oštrinu im seče. Mi imamo pupoljke, na dverima niču ikonostas gorostasa, krinove smirenja, ne mogu im prići koji pakosno kliču, ono što ih žeže vatra je trpljenja. Junaštvom se povedi, trkom za vrlinu, uzvišeno zvanje hrabre očekuje, osmišljen put ide u visinu, neodeven u ruho na put se ne osmeljuje. Ruho smirenja na bilje što miriše pazi...dar je veličanstva, odežda vekova ljubavlju diše, to plaštanica je dostojanstva. Imamo božure, kasiju i lovor, mirise istrajnosti, čvrstog pouzdanja, reči brušene u kristalni govor, i vitraž duha, oslonac postanja. Čuvaj srce, taj grozdasti cvat melemom kadife leči se strah, naša je kadifa sveoružje Krsta, bedem nerazrušivi, spojena tri prsta.