Da li vide oči zatočnika klupko uvreženo, izvor bezizlaza, nesrećno tirjanstvo što ujeda straga il' su smolom zastrte oči bezumnika Slepi viču i vika se čuje, žaluzineda spadnu, oči progledaju nasite lepote da je propovedaju hvaljenija naša sada neka bruje Prevečnog istočnika svet ne pozna a vid obuk'o u videlo rezbareno, i pozna Ga oko ljiljanom kađeno. Štedro dade svo tainstvo vere i ogrtač nade, obuću na noge, i nebeske riznice radosti mnoge.