A ja noćevah pod senkom pesme, metež mi misli bi svezan ispravan put uzan je, stesan, reč predanja živa, gaziti se ne sme. Otapa se led, pokajanjem struže, trokutni mrak spreman je za jutrenje pomazan jelejem, spreman je za služenje pokida se lanac, sagore uže. Linija odbrane mirna je, zavet nam nejakost ojača slabi brzina nevidivog mača. Pokajna pesma kao smirna je notne linije izbavljenje kad odenu čas je preumljenja za pesmu odevenu.