Evo- moć i nemoć tegoba krasi granicu puta mada, šapat je svemoć neka je tiho! U slavu svih muka. Evo povorke jasne a tenor kao bled, himne i ode neka su glasne ućutao glas, pobledeo, sed. Čujte! Evo vam med, evo kosti, mučenog daha i pogled nadole bled, evo slobode boje azura! Pod nogama rogozina ispletena, mirno počiva asura. Evo, misao nestešnjena kroz otvoreno okno hita. Evo, na doček obesvećenja, lomata se, žuri, kida. Za? Kuda? Evo, samo evo, hita Kićena paleta i zvezdani sasud, jedite i pijte, evo. Početku da je slava, svud, svod miriše na seno košeno Kraj!Njemu slava. Klapa silazi odozgo, stihom. Evo čvrstog obećanja, nadmoć goblena, veza namučenog. Pokidanog srca muka je teža, ali evo! Vežu osećanja, stisak… Kidišu zveri, noć hladna je, sveža Uzvik! Veruj, veruj ipak. Vera topla kao poprsje majke, sada je straža skrivena k'o svitak. Neka bude reč, hajde, jača od hordi, tinjajući žižak. Ali pažnja, možda vreme je već iz čaure da leptir stasa. Lepog li glasa, od muzike mekšeg bujica leptirova kao mašta, Izvire skladno, mraku izmiče. Evo umire nemoć, reč seje seme i niče, klija i raste, evo nam svemoć.