Evo počinje...ljutim korakom talas je prek k'o vojnička straža oluja je besova, straše kundakom osveta mrvi, poludela strašna. Guče uz trombon, izvanljudnik uz orguljice likuje, ne zazire ič premda, zapisi su čudni javlja se pokajnik, možda sin je bludni. Ništa.Protivnik pritajio Ali plač je grmljavina, granitna stena, na grudne je nitne blage reči upleo. Vrag posramljen, ta najcrnja mrena. A sada je mir i kao da gleda taj nepomični stroj izvan zuba vremena, a nemiran je duh kao raspasana bedra mislim tu je, al to je samo sena. Gde je ustuk prkosu mraka kad krilati počinju let? Kada zgasne nadežda jaka, zapon je slab, a pogibao sled. Ne, ne može biti! Neka pričeka pogibelj, nadolazi plima a pogled počinje mrštiti... u njemu bol zarobljen, taj jačinu kida. Garda upomoć, izgibosmo! presušili snovi od vreline suza mi tonemo nedostojno a straža gleda, pogled ruku pruža. Brane gradite, da je puno vode žive, da plamen utuli i bunjište strasno, da sija kao sedef taj vez od svile i kameni đerđef, kao pogled pred stražom.