Pred pragom veličanstva stranac sam tu ne utrkuju se vlasti... heruvimskih krila kađenje je vlast oružje odložite straža tada glasi Otrovna je ubojitost kao paprena tišina kada srdžba krade pritajenost okeanskih visina. Oprez! Na vratima piše. Zemaljsko vreba na neprolaznost klatno upozorava: revnujte tiše Pobeda? Kad se pogazi pristrasnost. Kad zapeva arija, a srce da pukne iz žrtvenog žezla ljubav izrasta vražija radost neka ustukne njoj oganj je vera, ta voda bestrasna. I tako... kap po kap te nanizane perle, a nižu se još čaša slobode pije se naiskap pada pljusak, kapljica je raskoš. Raskošne perle na bilje mirišu, jorgovani, božuri, pokošena trava kapi vode žive, to nebo dade kišu a duša ćuti... tiše, možda sada spava. Radujte se živim kapljicama tim vosklicima istine one večnosti služe, osluškujte srcima možda verige slome, kada mrak utihne. Radujte se kapljicama, vesnicima žive vode, tim svedocima u pesmama timpanima zvučne ode. Radujte se kapljicama, od mandolina radosnijim tim orkestarskim zvončićima od snova svečanijim.