Ne zaboravi osmeh te kockaste stihove punjene medom neka ustukne peh oštećeno srce leči se smehom. I sonetni venac to blagodarstveno slovo probuđene svesti sonet je prvenac pesma je kazivanje novo. Ne zaboravi klepalo, muziku tišine ni detinjstvo ušuškano okićeno mirisima negdašnje doline bajkom veče uspavano. A ta stara frula radosti je vesnik i sunčani dan obližnjeg luga brušeni je san, detinji pesnik. To je spoj svirala a note su naše vrlinskih pedala što u srce staše. To je temelj dvorca duhovnoga vida koji proslavlja Tvorca i raspetoga Sina. Ljubav ne zaboravi jer sveza je svega a ruševine ostavi skrnavljenog sveta.